Ostrvo La Digue - san ili java?

Jedno od najromantičnijih mesta na planeti, najlepše plaže na svetu..sve ove superlative možete čuti kada čitate o jednom malom ostrvu nedaleko glavnog ostrva Sejšela Mahe - ostrvo La Digue. Pošto sam mnogo toga čitala o ovom ostrvu, kada smo već tamo rešile smo sa drugaricom da uzmemo trajekt iz Viktorije i krenemo da pogledamo ostrvo da proverimo da li je stvarno tako kao što svi pišu. :)  Kao prvo moram da Vam napomenem da najbolja opcija je kupiti karte za trajekt kroz internet jer ako ih kupite na blagajni kao mi - platićete više. Imate dve mogućnosti - neki trajekti idu iz Viktorije direktno za ostrvo La Digue ili kroz ostrvo Praslin. Sve zavisi koje vreme izaberete. Pošto smo takvo vreme izabrali da moramo kroz Praslin, išle smo. Put iz Viktorije do La Digue traje oko sat vremena. Trajekti su vrlo komforni, postoje dva tipa karata - za palubu i za terasu - naravno ova druga je skuplja što smo primetili tek kad smo išli na trajekt da nam je tetkica prodala ovu skuplju, ali šta je tu je (slika ispod), naravno maksimalno smo uživale u pogledu na terasi.

Još u daljini se nazirala lepota ovog malog ostrva. Na ovom ostrvu naći ćete vrlo malo automobila, svakome je prevozno sredstvo bicikl. Naravno napravili su i veliki biznis domaći od toga jer rent a bike je jako popularan. Nas dve smo uglavnom išle peške jer nismo imale sa sobom velike kofere ili slično, jer smo rešile da ostanemo tamo samo dva dana. Ovo ostrvo je najmanje od tri naseljena koja spadaju pod Sejšele. To govori i zašto je tu samo 2000 stanovinika, ne postoji aerodrom (na ostrvu Praslin postoji jedan manji) naravno u sezoni turista je jako mnogo, ali opet ovde najbolje možete da osetite ono pravo lokalno.

Nestvarno prelepa voda, priroda.. stvarno nešto posebno. U tolikoj euforiji što smo tamo, rešile smo da potražimo famozne plantaže vanile i kokosa (bar sam tako pročitala na netu). Bio je jako vreo dan, ali nas dve smo maksimalno uživale u obilasku ovog malog ostrva i naravno u potrazi za tom plantažom. Na svu sreću turisti koje smo zaustavili da bi pitali za smer su dolazili odatle, tako da nije bio veliki problem naći to mesto.
Ulaz se naravno plaća ali par eura što je prihvatljivo. Odmah na ulasku Vam padnu u oči tolike palme i putić koji vodi kroz njih. Takođe i sama arhitektura tih kuća mene je fascinirala.

Kroz plantaže je dozvoljeno prolaziti i biciklom jer ona izlazi na najpoznatiju plažu na celim Sejšelima ali i u svetu Anse Source D'Argent. Tako da - bilo da idete samo da pogledate plantaže i kornjače ili želite samo da idete da uživate na plaži morate svaki put platiti ulaz u plantaže. Postoji realno i druga mogućnost dolaska do plaže (kako sam saznala od lokalaca) ali taj put vodi sa drugog kraja ostrva što je dosta komplikovanije i turisti naravno koriste ovu prvu rutu i kao što sam videla, jako dobar profit se donosi ovoj plantaži.
Posle par minuta hoda se može naići na plantaže vanile, veoma lepo su putokazi tako da može se sve naći. Kod vanile radnik objašnjava kako suše vanilu i šta sve prave od vanile - sapune, ulje i sl. i prodaju u maloj kućici nedaleko.

Hladovina ovih plantaži veoma dobro je došla u sred te popodnevne žege. Naravno i miris vanile dao je posebnu čar ovom mestu.. Zahvaljujući putokazima smo konačno kroz putiće i veliko kamenje tipično za Sejšele naišli na poznatu plažu. Već nekoliko godina je ova plaža proglašavana među najlepšim plažama na svetu zato je bio i poseban doživljaj biti upravo tu..
Odmah što mi je je upalo u oči je slika koju sam videla na mnogim kalendarima a ja sam stojala ispred nje...tamo..u tom momentu..i osećaj je bio divan! (slika ispod).

Neke plaže su potpuno bez ljudi...fantastično! Pravi raj na zemlji.. Potpuni mir, tišina, samo šum Indijskog okeana.. Možete imati beskonačne šetnje ovim nestvarno belim plažama. Takođe možete isprobati i neki od vodenih sportova..uživati..ili samo ležati na plaži (s vremena na vreme Vam pored glave samo protrči uplašena kraba - mada sam se ja više plašila nje tako da su ljudi pored nas povremeno mogli da vide moj ples tj trčanje s peškira kad bih ugledala ovu životinjicu :) i diviti se svemu oko sebe i biti potpuno van sebe od sreće jer si tu...sad u ovom trenutku..u ovom raju na zemlji i više ovu sliku ne gledaš samo na kalendaru već uživaš uživo..

Usput nam je sinulo na um - hmm... gde ćemo ustvari prenoćiti ovde na ovom ostrvu tu jednu noć? :)  Ali to je neka druga i vrlo zanimljiva priča sa ostrva La Digue..

Dobrodošli u avanturu zvanu Sejšeli !

Sejšeli – raj na zemlji, čitala sam o tome million puta, videla fotke u časopisima i iako sam sedela u avionu Air Seychelles, još uvek nisam mogla da verujem da upravo tamo letimo. Air Seychelles je klasična avio kompanija ali i uprkos tome na ovom letu nam je bilo ponuđeno ćebe i ručak a najčudnije od svega (po meni) je bilo kada su stjuardese prolazile uličicom i sprejisale deo za prtljag iznad glava putnika, naravno neko vreme je stvarno sve smrdelo ali posle je bilo ok.. hmmm možda da slučajno "ne unesemo neželjenog gosta sa 6 nogu " :)  to je prvo što mi je palo na pamet..

Uskoro u daljini su počela da se naziru ostrva i tada smo shvatile da slećemo.
Najveće ostrvo Sejšela je Mahe sa glavnim gradom Viktorija. 

Ostrvo Mahe ima jednu veću luku i trajektima spaja sva ostala ostrva na koja turisti odlaze, kao La Digue, Praslin itd. Službeni jezik Sejšela je kreolski, francuski i engleski ( na svu sreću svi znaju engleski tako da je vrlo lako sporazumeti se sa turistima). Domaći su jako ljubazni, kada vide da treba pomoć - ponudiće odmah a takođe svako će se pozdraviti iako te ne poznaje sa  ''Hello, how are you?''. Pošto smo još u avionu razmišljale sa drugaricom gde se ustvari nalazi naš smeštaj jer to je jedna posebna priča. Smeštaj na Sejšelima je jaaako skup. Za mene kao niskobudžetnog  putnika jaaako znači napr. za 7 noći na ostrvu Mahe najjeftinije što sam našla je 250e,  za tu cenu sam mogla da kupim novu kartu negde u Aziju :)  tako da nikako… iako sam provela dane tražeći po web stranicama nešto jeftino – sve je bilo samo skuplje i skuplje…. tako mi je sinulo da imam nalog na Couchsurfingu ( www.couchsurfing.com ). Da pojasnim onima kojima nije poznato – couchsurfing je svetska platforma ljudi koji imaju slobodno mesto tj. krevet u svom domu i tako nude za džabe pustolovima, putnicima koji se nađu u tom gradu. Takođe mnogo domaćina nude kad imaju vremena da pokažu svoj grad, okolinu ..napominjem SVE je za dž ,  na platformi je zabranjeno traženje bilo kakve novčane nadoknade.. i tako krenula sam da tražim nekoga na Sejšelima, ko zna možda se nađe. I našla sam ‘’čak’’ 4 ljudi koji nude da imaju slobodno mesto kod sebe. Krenula sam sa pisanjem svakom. Uglavnom u tekstu koji se šalje domaćinu opišeš sebe, da li ti treba jedno mesto za spavanje ili više, kada stižete – odlazite i sl.  I onda krene onaj momenat čekanja……….. i čekanja odgovora…………… posle skoro mesec dana nijedan odgovor tako da sam već izgubila nadu u naš besplatan smestaj i rešile smo da ćemo sačekati još neko vreme ipak možda…..  I najzad!  Dobila sam odgovor od jednog dečka, da može da primi mene i drugaricu, imaćemo svoju sobu, kupatilo …wow! I uz sve to kuću ima na kraju grada Viktorija tako da ćemo biti blizu.. super! Sve je bilo dogovoreno .. I sad je krenuo momenat D – sletele smo u Viktoriju, kada uđete u zgradu aerodroma toliko je malecki da ja na manjem nisam još bila :) . Pre preuzimanja svog prtljaga morate proći kroz imigracionu kontrolu, tako da čekate u dužem redu.. šta je važno kad stojite ispred imigracione kontrole? Reći/dokazati kuda idete odnosno gde je Vaš smeštaj. Pošto je couchsurfing u nekoj meri tamo zabranjen zbog toga jer ‘’kao‘’ uzima profit hotelima i smeštajnim objektima u kojima se plaća, svako dobije papir koji ispunjava – svoje podatke, kontakt adresu gde ćete biti smešteni i sl.  Nas dve smo se samo pogledale - napisale adresu od domaćina i krenule da predamo jer je stigao naš red. Naravno policajka je pitala pitanja kao najvažnija: "Gde ćete biti smeštene?" Jer je videla domaću adresu, nikakav smeštajni objekat.. tako da sam joj morala objasniti da idemo kod mog druga. Onda su sledila pitanja: "Gde ste ga upoznale, kako izgleda i njegov broj telefona". Na to su ga naravno zvali i pitali ta ista pitanja – na koja je naravno on dao isti odgovor. Nasledno su nas pogledali, napravili facu u stilu – ajt da Vam verujemo i konačno nam dali pečat za ulazak, zasad najzanimljiviji pečat koji imam u svom pasošu – kokos. :)

Srećne kao mala deca uzele smo prtljag i krenule ka izlasku aerodroma. Moram napomenuti da domaćin je bio jako ljubazan pa je došao po nas na aerodrom, to je jedna od stvari koja mi se sviđa na couchsurfingu.. stvarno možeš naići na super ljude!

Ostrvo Mahe ima veoma bujnu vegetaciju takođe i veoma lepe plaže. Najpoznatija plaža je Beau Vallon, koja je dugačka oko 3km i ima predivan beo pesak, što možete da vidite na slici ispod. Pošto smo bile u novembru, imale smo sreću da nije bilo puno ljudi a pritom je bilo jako toplo...plaže su bile potpuno puste..  

Da bi se stiglo na ovu plažu potrebno je uzeti autobus iz glavnog mesta Viktorija. Put u jednom smeru košta 35centi (samo !!!) i to koliko god dugo da putujete po celom ostrvu. Zato je super to što možete obići celo ostrvo za jako malo para. Vožnja autobusom je jedna prava avantura! Krivine su jako oštre a iako su znakovi pored puta "Uspori!" , oni još dodaju gas. :)  Nekada vrata potpuno i ne zatvore jer ko bi ih otvarao i zatvarao iznova i iznova :)  Nekada imate opet osećaj da će se taj bus raspasti pod vama :) Stvarno doživljaj!

Vozač drži novac od karata u kutujici u kojoj je mala kesica pored njega (slika gore) i uopšte se ne boji da će ga neko ukrasti!

 Ovi ljudi su jedni od najsrećnijih ljudi na svetu što sam se i uverila. Ne brinu kakva će kola voziti, kuda putovati, materijalne stvari za njih nemaju veliki značaj. Najvažnije im je da bez problema prođe dan, da odrade posao, da su zdravi, da mogu da odmore, posede na plaži..

Na Beau Vallon plaži je moguće kupiti svežu ribu koju će pripremiti dok čekate. Cena se kreće od 3,5€ do 5€ i veoma je ukusna. Svaki dan ribari love ribu tako da možete biti sigurni da je sveža.

Takođe tamo su najslađe, najukusnije i najmanje banane koje sam ikad jela! Sveže su i nisu uopšte skupe (slika ispod).

Par centi ćete platiti i za sveže voće kao avokado, kokos i sl. Uglavnom na ostrvu je veoma zastupljen fast food na naše zaprepašćenje, cene hrane su prosečne, zato samo treba naći dobra mesta u gradu i naićićete na svežu i mnogo jeftiniju domaću hranu. Što se tiče komunikacije sa spoljašnjim svetom - internet ako planirate da koristite - e to je čudo! Ako poželite da lepo sednete u neki kafić, da popijete piće, kuckate s prijateljima, porodicom - nemoguća misija! U Viktoriji postoje samo 2 kafića u kojima ima wi-fi i za koje se dodatno plaća!! Najbolja opcija je kupiti Sejšelsku sim karticu i na nju kupiti megabajte za internet, jeste skuplje ali praktičnije jer drugačije - osim ako niste u nekom hotelu nije moguće. Pošto nam je bio potreban internet za planiranje daljeg puta, kupili smo megabajte i krenuli da planiramo izlete na ostrvo La Digue i skoro svaki dan iskoristili na izležavanje i maksimalno uživanje na plaži.