Ayutthaya - duh nekih prošlih vremena i Tajlandske kulture..

Novi dan i spremne za novu avanturu ušle smo u veliku halu železničke stanice Bangkoka i krenule u kupovinu vozne karte u grad Ayutthaya, oko 3h putovanja od Bangkoka severno. Pošto smo htele da putujemo što autentičnije rešile smo da kupimo karte za 3 razred. Tajland je jako jeftina država i to te uvek iznenadi, kao i nas svaki put kao da je to nešto novo. Karta je koštala neverovatnih 20 Bahti što znači oko 0.50€! Znači na Tajlandu jako preporučujem da koristite železnicu jer tako možete obići ceo Tajland. I tako sele smo u voz i krenule..od vozova ne može se puno očekivati ali naravno veoma je autentično i ljudi su neverovatno srdačni.

U 3.razredu ima deo koji je odeljen i samo je za monahe. ( Slika ispod).

Vrelina vazduha kroz otvorene prozore se jako osećala.. ali takođe i pogled u daljinu je prikazivao taj pravi autentični Tajland. 

Na slici ispod nisam baš shvatila kako dođu ispod pruge jer tamo nije bio nikakav mostić ili sl. ali dobro svako ima svoj sistem sušenja :D 

Posle skoro 3h putovanja konačno smo stigle na odredište. Ayutthaya ili punim imenom Phra Nakhon Si Ayutthaya je glavni grad Tajlandske provincije Ayutthaya. 1767g. Burmanska vojska je uništila ovaj grad a 1991g, upisan je na Unesco-vu listu.

Prelep mali gradić, ima manje turista što mi se posebno svidelo. Na sreću postoji internet tako da bez problema smo našle hotel, gde su nam ponudili jako bogat doručak po principu švedskog stola. Kada smo završile sa jelom i krenule da odlazimo, dotrčala je jedna starija žena do nas i odmah nam ponudila još jela - jer izgledamo mršavo pa treba više da jedemo ( njen komentar :D ). Još jednom su Tajlanđani dokazali zašto prednjače u gostoprimstvu. :)  U hotelu smo iznajmili bicikli i krenuli u upoznavanje ovog prelepog gradića. Planirale smo i obilazak sirotišta slonova ali nažalost nismo vremenski stigle. Putem smo srele i decu pored škole gde su mi bile fascinantne njihove uniforme (slika ispod).

Toliko mnogo hramova na svakom koraku.. neki kao ovaj na slici mogu se slobodno obići jer se ne plaća ulaz. Na svakom koraku možete osetiti Tajlandsku kulturu.

Nas dve smo odlučile da posetimo jedan od najvećih i najpoznatijih hramova Chai Watthanaram. Prelep kompleks hramova koji se proteže duž reke i odražava davnu prošlost Budista. Takođe i ovde su na ulazu razna upozorenja o kodeksu oblačenja pri ulasku u hram. 

Neka Vam slike dočaraju taj prelep kompleks.

Pošto je počela kiša, iako je bio prelep dan odlučile smo da se provozamo kroz Ayutthay-u i krenemo u hotel da odmorimo. Onima koje zanima mir, mesto koje nije prepuno turista - od srca bih preporučila ovaj predivan gradić koji prosto diše Budizmom i njihovom kulturom.. Pune utisaka i slika jos dugo u noć smo pričale i gledale kako sunce zapada iza hramova u daljini...

Ah taj šarenoliki Tajland...

Budizam, hramovi, palate, super jeftina hrana, noćni život, domaćini koji će ti pomoći bilo šta da ti zatreba.. Polako je padao mrak a svetla Bangkoka su se nazirala u daljini, sve se šljaštilo, jako lepo su se videle palate, hramovi. Negde sam jednom čitala da je aerodrom u Bangkoku jedan od najvećih i najsavremenijih i to mogu da potvrdim - ogroman je !
Ima jako puno ''kapija''  , pa još morate proći imigracionu kontrolu, pa dok čekate prtljag... straaaasno puno vremena prođe, bar 2h.
Pošto nam je hostel bio u centru grada morale smo da potražimo prevoz. Na aerodromu imate mnogo opcija da dođete do grada - taksi, bus, tuk tuk, voz. Pošto smo bile na Khao San Road - ulica koja je veoma poznata po turistima, našle smo kombi prevoz za jeftinih 100bht tako da nas je odvezao tačno ispred hostela- na svu sreću! Bangkok je kao jedna velika košnica! Bilo je veče, oko 30'C , jedva smo disale.. ne znam šta bi bilo da nema klime ( a to je bio novembar kao kišna sezona!).
Jedva smo čekale dane koji su bili ispred nas da upoznamo bolje Tajlandsku kulturu.
Bangkok je grad od 6,5 miliona stanovnika (!), ogroman broj manjih i većih hramova, zato je najbolje imati na umu šta želite da vidite,  tako da listu želja sastavite kod kuće :)

Pošto tuk tuk u Bangkoku imate na svakom koraku (ono što je smešno je da je skuplji od običnog taksija), rešile smo i mi da uzmemo taj ''egzotičan prevoz''. Najpre smo našle nekog vozača tuk tuka, birale smo naravno po simpatičnosti :)  mada već u sledećem trenutku kad je krenulo cenjkanje s cenom skinuo je osmeh s lica :)  To znači - UVEK se cenjkajte! nikad ne pristanite na tu cenu koju Vam kažu jer obično preteruju. Moram priznati da u tom otvorenom vozilu gde se nagutate dosta prašine, udara Vas ta vrelina vazduha, ipak dobijete taj stvaran osećaj da ste tamo, da Vi ste u Bangkoku!

Prvu posetu smo izabrali hramu Wat Arun. Pre ulaska u svaki hram ili palatu morate da budete prikladno obučeni to znači - ništa kratko ( šorc ili mini suknje ni slučajno), a pantalone moraju biti ispod kolena. Majice moraju da pokrivaju ramena ili ako imate majice bez rukava ( moj slučaj) ponesite maramu da se pokrijete. Takođe obuća bi trebalo da bude ''pokrivena'' tj. patike,baletanke ili sl. samo da nisu japanke. Već kod ulaza su me pogledali i pokazali prstom na ''Toilet'' tako da sam morala da se presvučem i krenem da uživam u hramu.

Sama ulaznica ima dve cene - za domaće i za strance i to je velika nepravda ali to je biznis i tako je to u Aziji. Ta cena za strance nekad je i trostruko veća od te za domaće. Ali ok, platili smo i krenuli u obilazak. Sam hram je prelep! Za sam obilazak je potrebno i oko sat vremena.

 Upozorenja tipa- Zabranjeno je imati tetovažu sa likom Bude, nositi figuricu sa likom Bude ili oblačiti se neprikladno naćićete na svakom koraku ili pred hramovima.
Posle obilaska ovog hrama rešili smo da idemo u Grand Palace što je preko reke. Tako da smo kupile karte za trajekt koje smo platile par bahti i krenule na drugu stranu. Ispred svakog ulaska u hram takođe moraš da se izuješ, jer to izražava poštovanje prema kulturi.

 Za obilazak ove palate mi je trebalo nešto više od sat vremena.

   

Prisustvovala sam takođe i molitvama monaha što je bilo jedno posebno iskustvo..

Sledeći dan smo planirale da obiđemo malo Bangkok i Khao San Road.

Takođe jedna stvar koju NIKADA  neću razumeti su njihovi električni kablovi, kao da u njima nema struje, prosto vise sa svih strana, vise na balkone..kad sam pitala Tajlanđane kako je to moguće - samo su vrteli glavom i pitali me :'' U čemu je problem?'' :)  Neka slika govori...

Ja i danas ne razumem kako oni uopšte imaju struju :)
Večernji Bangkok je jedan od razloga dolazaka tolikog broja turista, jer tad to počinje da živi. Tada možete da kupite i hranu na svakom koraku na ulici, pripremiće je pred Vama, tako da verujte ni u ponoć nećete ostati gladni . :)

Za par bahti ovde se dobije ogromna porcija, što je oko 80 centi.. i srećne punih stomaka krenule smo dalje. Inače na raznim sajtovima sam pročitala kako ne treba jesti hranu sa ulice i sl. Ja preporučujem da se hranite tamo gde jede većina ljudi i bićete 100% sigurni da nećete dobiti nikakvu bolest. Tek tada sam shvatila zašto kažu da na Tajlandu nikada nećes ostati gladan. :)
Polako je padalo veče i umorne i sretne radovale smo se sledećem danu i odlasku u stari grad Ayutthaya na severu.. ali naravno to je već neka nova priča..